Студирање по Болоњи

Болоњска декларација је потписана 1999. године од стране министара неколико европских земаља задужених за високо образовање. Потписивањем Болоњске декларације отпочео је   Болоњски процес који има за циљ креирање јединственог европског система универзитетске наставе и истраживања до 2010. године, уз истовремено признавање изражавање разноликости националних специфичности (култура, језик, традиција, итд). На тај начин се тежи стварању флексибилнијег и ефикаснијег система високог образовања Европе, који би био компетитиван и на глобалном светском тржишту знања.До данас, Болоњску декларацију потписало је преко 40 земаља Европе, међу којима је и наша.

Најважнија конкретна опредељења (мере) у оквиру Болоњског процеса су:

  • увођење Европског Система Преноса Бодова (ЕСПБ или на енглеском ЕЦТС)
  • усвајање нове структуре студија, коју чине 3 циклуса
  • промовисање мобилности студената и наставника
  • усвајање система упоредивих диплома.

2005. године у Скупштини Републике Србије усвојен је нови Закон о високом образовању, који је усаглашен с принципима Болоњског процеса.

Основни појмови у вези са Болоњском декларацијом:

  • Европски систем преноса бодова (ЕСПБ)
  • Исходи учења
  • Додатак дипломи (Диплома Супплемент)
  • Врсте и циклуси студија
  • Мобилност и Болоњски процес
  • Испит
  • Обавезни и изборни предмети
  • Финансирање студија

ЕСПБ

Европски систем преноса бодова (ЕСПБ) или на енглеском Еуропеан Цредит Трансфер Сyстем (ЕЦТС), представља јединствен систем квантитативног вредновања уложеног рада студента у стицање знања, способности и вештина (исходи учења) предвиђених како студијским програмом, тако и сваким предметом у оквиру тог програма.Бодови су врста заједничке „валуте“ у Европском систему високог образовања, при чему се она заснива на раду студента који је верификован испитом.

Основне карактеристике ЕСПБ система:

Укупно оптерећење студента састоји се од похађања предавања и вежби, консултација, припрема за наставу, семинарских радова, пројеката, дипломског – мастер рада и др.уведена је конвенција да 60 бодова представља квантитативну меру оптерећења просечног студента у једној академској години, односно 30 бодова у једном семестру један бод одговара 25-30 сати рада студента студент у просеку ради 40 сати недељно бодови се додељују свакој наставној компоненти студијског програма (предмет, модул, студијски програм, дипломски рад, дисертација итд.) студенту се бодови за поједини испит додељују тек након што је тај испит положио. Бодови нису оцене, нити их замењују.

ЕСПБ поспешује покретљивост/мобилност студената у Европском простору високог образовања уз могућност преноса и акумулације бодова стечених у различитим институцијама, олакшава признавање диплома међу земљама Европе и на тај начин промовише европску димензију високог школства. Бодови се не признају аутоматски, већ подразумевају потврђен квалитет и про-грама и институције која их додељује.Овај систем омогућава сакупљање бодова током студија, све док се не стекне довољан број за одређено звање. Тај број бодова је предвиђен студијским програмом који сте уписали. У нашем високошколском систему академска година траје од 1. октобра до 30. септембра наредне године и састављена је из два, временски уједначена, дела – семестра, која носе по

30 бодова. Година се може поделити и на три дела -триместре, али то још није уобичајена пракса на нашим Универзитетима.

Број предмета које студент слуша у једном семестру варира и зависи од студијских програма и факултета. Поједини предмети носе различит број бодова у зависности од обавеза које студент  треба да испуни да би их положио, тачније од оптерећења студента израженог у временским јединицама које утроши да би испунио све испитне обавезе. Мањи број бодова не значи да је неки предмет мање важан, него само да изискује мање времена за потпуно стицање исхода учења. С друге стране, број бодова није директно зависан од броја часова предавања и вежби.

У табели је дат пример доделе ЕСПБ бодова појединим предметима у једном семестру.

 

ИСПИТ

Испит се полаже усмено и/или писмено, односно практично, што је најчешће пракса на уметничким и медицинским факултетима. Испитни рокови према Закону о високом образовању су следећи:  јануарски, априлски, јунски, септембарски и октобарски.

Студент непосредно након завршетка предиспитних обавеза, предвиђених за сваки предмет посебно, полаже испит. Према новом систему студија, студент има право да полаже испит највише  три пута, а уколико ни тада не успе да га положи, мораће поново да похађа тај предмет и понови све предиспитне обавезе. Оцене на испиту се крећу од 5 до 10, при чему 5 није пролазна оцена, а 10 је највиша оцена. Оцена студента формира се током укупног рада на предмету, у току целог семестра. Закон о високом образовању обавезује наставнике да континуирано прате рад студента током семестра. Ако се сваки предмет вреднује са 100 поена, најмањи обим предиспитних обавеза  које се могу испунити током семестра је 30, а највише 70 поена. Наравно, поени се стичу само уколико се, на начин којије предвиђен програмом, успешно испуне предиспитне обавезе.

У укупан број од 100 поена улазе поени за: активност и рад на предавањима и вежбама,семинарски радови, самостални радови, практични и рад на терену, колоквијуми и испит. Колико конкретно  свака од наведених активности носи поена, наставник би требало да презентује студентима на почетку похађања предмета. Студент својим предиспитним обавезама и полагањем самог испита може остварити максимално 100 поена. Статутом факултета и студијским програмом одређује се начин оцењивања, који зависи од броја стечених поена. Уколико је студент положио предмет, без обзира на то коју је оцену добио, он је прикупио тачно онолико ЕСПБ бодова колико је за тај предмет предвиђено.